put bez pocetka i kraja

Ovo je moj prvi clanak na ovom blogu...da me pitate zasto sam se uclanila ovde, i zasto uopste ovo pisem ne bih znala da vam kazem...mozda iz dosade,mozda zbog potrebe da nekom ispricam nesto o sebi,mozda jednostavno zato sto je na mene uticala ova promena vremena,pa tako da ne mogu da izlazim,vec moram da lezim ili eventualno da sedim za kompjuterom,izabrala sam ovo drugo...A posto su mi ostali blogovi,forumi,i sl. postali veoma jednolicni,i posto mi je piskaranje po njima jednim delom preslo u naviku,odlucila sam da dodjem ovde...sto se kaze "malo da promenim"...mozda i ovde nadjem nesto sto me zanima... Evo ispricacu vam nesto o sebi...jos sam mlada...mozda i ne potpuno zrela,volim da sanjam budna,da mastam, da stvaram sebi nove svetove,u kojima se osecam i zivim kako zelim,koji mi stvaraju skloniste od realnosti koja me je vise puta povredila... Ne shvatam zivot veoma ozbiljno,za mene je zivot jedan put sa odredjenim pocetkom i krajem gde koracamo nekada uspravno i ponosno,nekada pogureni i sa stidom...i ne idemo uvek pravim putem,veoma cesto skrecemo,pa nas nekada tudji ili licni postupci vrate na onaj pravi put... Uostalom,sta je za vas pravi put? Nisam ni sama svesna toga,put bez gresaka,ka srecnom zivotu?Nisam sigurna,za mene taj put predstavlja put kojim bih ja zelela da idem,a nekada mozda i ne mogu...Nekada se desi da se izgubim pored glavnog,i skrenem negde...pa se vratim...sareno,nema sta...Mozda je i bolje tako,mozda je i bolje da bude sareno jer bi jednobojno verovatno bilo i dosadno... Moj zivot je jedna cudna prica...ja sam osoba koja je izgubljena medju nekim svetovima maste...i ne zelim da se vratim tamo gde stvarno pripadam-ovde...Zelim,ali ne smem , plasim se,plasim se da cu bez tih mojih iluzija i snova biti ne srecna...dosta puta me je ovaj svet povredio..znam,lepse je ici ulicom,kisnuti,i sanjariti uz lepu muziku u usima...znam,ali ipak,mozda je bolje da upoznam i ovaj svet... Ja ga iskreno nisam ni upoznala...sve se svodi na isto,ne neki krug ljudi sa kojima pricam,izlazim,koji pokusavaju ali ne mogu da razumeju moju licnost...koji zele,a ne mogu da dodju u moj svet... Oni su u mom svetu,ali ne onakvi kakvi stvarno jesu,vec onakvi kakvi ja hocu da budu... Mislim da i vi sada mislite da nisam bas normalna i da dosta sanjam ili ne shvatam mnogo stvari... Verujte mi,mislim i ja to nekada,mislim da bi mi bilo dosta bolje da zivim jednostavno normalno,kao i svi drugi,da imam neke svoje snove,zelje,ali ne i da mi se zivot pretvori u san,kao sto je sada... gde kada se probudim i shvatim da se nisam probudila tamo gde sam zelela cesto budem odbacena od svih,jer ipak odskacem od onih prosecnih...kazu da sam ispod nivoa...da nije normalno da za moje godine,nevazno je koliko ih imam,ne nalazim srecu u izlascima,druzenju,i slicnim stvarima,vec negde zagledana u beskraj,u nekom snu... Smatraju me osobom kojoj prija samoca...osobom koja je uvek tu da pomogne,moze da bude rame za plakanje,ali nikada ne zeli nekome da se poveri,da kaze neki svoj problem... A zasto bih?kome god nesto da sam rekla bilo je iskorisceno...svaki razgovor izmedju mojih prijatelja i mene je obicno zaljenje sa njihove strane...i naravno ono klasicno "treba mi to i to da mi uradis"...navikla sam na to...samo sada skracujem razgovore,jer mi je postalo dosadno da slusam stalno istu uvertiru tipa kako si,sta radis,kako ti je mama,tata,sestra,i onda finalno jel mozes da mi ucinis to i to...ma mogu naravno nije mi problem,samo nemoj molim te da mi 20 minuta pricas nesto cisto da bih progovorio... Moji roditelji...nisam na njih...ko da sam usvojena...ali stvarno...nekada nepopravljivi pesimisti , nekada nesvakidasnji optimisti,ali sve u svemu veoma naporne osobe...Dosta brini oko moje skole ,ocena, i stalno mi pricaju jednu te istu pricu,a verovatno ne shvataju da ako me na nesto teraju,ne zelim to da uradim...mrzim to prisiljavanje...ucim ljudi,zbog sebe i svog "pravog puta" a ne zbog tebe...ne shvataju oni to... i evo sada ona cuvena recenica " 'Ajde,na raspustu si,a nista ne ucis,strasno,slilazi sa kompjutera vec jednom,kad ces da ucis kada sada ides kod drugarice,strasno,propasces..." tako da na zalost moram sada da vas napustim...cisto sumnjam da ce neko ovo procitati,ali moze mi koristiti kao dnevnik..ili tako nesto...hvala svima koji odgovore na ovo,ali hvala i onima koji procitaju i ne odgovore nista...hvala svima...